1 Chronicles 17
1 Kad se David nastanio u svom dvoru, rekao je proroku Natanu: „Evo, ja živim u dvoru od kedra, a Kovčeg saveza Gospodnjeg je pod šatorskim zavesama.“
2 Natan reče: „Čini što ti je na srcu, jer je Bog s tobom.“
3 Ali iste noći reč Božija dođe Natanu, govoreći:
4 „Idi i reci mome sluzi Davidu: ’Ovako kaže Gospod: nećeš mi ti sagraditi dom da prebivam u njemu,
5 jer ja nisam prebivao u domu od dana kad sam izveo Izrailja iz Egipta pa do ovoga dana, nego sam išao od Šatora do Šatora i od Prebivališta do Prebivališta.
6 Gde god sam išao sa svim Izrailjem, jesam li rekao i jednu reč kojem od Izrailjevih sudija, kojima sam zapovedio da budu pastiri mom narodu: „Zašto mi niste izgradili dom od kedrovine?“’
7 A sad ovako reci mome sluzi Davidu: ’Govori Gospod nad vojskama: ja sam te odveo s pašnjaka i od ovaca, da budeš vladar mome narodu Izrailju.
8 Bio sam s tobom gde god si išao, i zatirao sam sve tvoje neprijatelje pred tobom. Ja ću tvoje ime učiniti kao ime velikaša na zemlji.
9 Odrediću mesto za moj narod Izrailj i zasaditi ga tamo, pa će stanovati na svom mestu i neće više strepeti, a opaki ih više neće mučiti kao nekada,
10 kad sam postavio sudije nad svojim narodom Izrailjem; i poniziću sve tvoje neprijatelje. A ja ti objavljujem: Gospod će ti sazidati dom.
11 Kad se završe tvoji dani i ti odeš k svojim precima, ja ću podići tvoga potomka posle tebe, jednog od tvojih sinova, i utvrdiću njegovo carstvo.
12 On će mi sagraditi dom, a ja ću utvrditi njegov presto doveka.
13 Ja ću mu biti Otac, a on će mi biti sin. Neću ukloniti svoju milost od njega, kao što sam je uklonio od tvoga prethodnika,
14 nego ću ga doveka utvrditi u mome domu i u mome carstvu, pa će njegov presto biti utvrđen doveka.’“
15 Natan je preneo Davidu sve ove reči i celo viđenje.
16 Tada je car David ušao, seo pred Gospoda i rekao: „Ko sam ja, Gospode Bože, i šta je moj dom da si me doveo dovde?
17 I ne samo da je to bilo malo u tvojim očima, nego si još govorio za dom svoga sluge za daleka vremena. Ti na mene gledaš kao na uglednog čoveka, Gospode Bože.
18 Šta još da ti David kaže za čast koju si ukazao svome sluzi? Ti poznaješ svoga slugu.
19 O, Gospode, radi svoga sluge i po svom srcu učinio si svu ovu veliku stvar i obznanio sva ova velika dela.
20 Gospode, nema nikog kao što si ti, i nema Boga osim tebe, po svemu što smo čuli svojim ušima.
21 I ko je narod kao tvoj narod Izrailj, jedini narod na zemlji čiji je Bog otišao da otkupi za sebe, i da sebi stekne ime velikim i strašnim delima, terajući narode pred svojim narodom koga si otkupio iz Egipta i naroda?
22 Ti si učinio svoj narod Izrailj da ti bude narod doveka, i da im ti, Gospode, budeš Bog.
23 A sad, Gospode, neka se doveka obistini obećanje koje si dao za svoga slugu i za njegov dom, i učini kako si rekao.
24 Neka se obistini da bi se veličalo tvoje ime doveka rečima: ’Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, on je Bog Izrailjev; a neka dom Davida, tvoga sluge, bude utvrđen pred tobom.’
25 Jer ti si, Bože moj, preko viđenja otkrio svome sluzi da ćeš mu izgraditi dom, i zato se tvoj sluga usudio da se pomoli pred tobom.
26 A sad, Gospode, ti koji si Bog; ti si dao svome sluzi dobro obećanje.
27 Sada si hteo da blagosloviš dom svoga sluge da ostane doveka pred tobom. Jer što ti blagosloviš, Gospode, biće blagosloveno doveka.“